‹

Август 1996

›

Пон

Уто

Сре

Чет

Пет

Суб

Нед

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ – 4. август 1995. године

Годишњица смрти Арчибалда Рајса – 8. август 1929. године

Годишњица Боја на Мишару – 13. август 1806. године

Годишњица смрти краља Петра Првог Карађорђевића – 16. август 1921. године

Годишњица злочина на Теразијама – 17. август 1941. године

Годишњица Боја на Иванковцу – 18. август 1805. године

Годишњица Церске битке – 19.август 1914. године

Годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског – 27. август 1805. године

📅 08.08.1996. 📍 Београд, Топчидерски парк, Споменик Арчибалду Рајсу 🏷️ церемонија полагања венаца, на јубиларну годишњицу комеморативни програм

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је у даншњем Хаузаху, Баден 8. јула 1875. године, преминуо у Београду 8. августа 1929. године. Био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата. На позив српске Владе др Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији. Са српском војском прешао је у Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни је писало: „Овде у овој урни на врху Кајмакчалана, Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса ком' нек је слава“.

📅 17.08.1996. 📍 Београд, Теразије, Споменик обешеним родољубима 🏷️ церемонија полагања венаца

Период Другог светског рата обележен је неретко масовним злочинима над цивилним становништвом. У низу трагичних догађаја који су се одиграли у тада окупираној Србији, по својим ефектима посебно се издваја злочин почињен на београдском тргу Теразије 17. августа 1941. године. Тога дана, немачке окупационе власти обесиле су на стубове јавне расвете петорицу Београђана оптужених за пружање отпора. У спомен на петорицу суграђана трагично страдалих 17. августа 1941. године, Град Београд је на тргу Теразије, у непосредној близини Игумановљеве палате, 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима. У непосредној близини споменика била је постављена спомен-плоча са епитафом који гласи: „Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године: Јовану Јанковићу, раднику, Ратку Јевићу, земљораднику, Велимиру Јовановићу, земљораднику, Светиславу Милину, раднику, Милораду Покрајцу, ученику, 1983. Грађани Београда.“

Август 1996

Свечано откривање спомен бисте деда Ђорђа на Зејти...

Министар Селаковић и министарка Грујичић потписали...

Сећање на хероја Милана Јевтовића: Заједница ветер...

Чет-бот / Претрага