Често постављена питања

Легитимација се издаје борцу, ратном војном инвалиду, мирнодопском војном инвалиду, цивилном инвалиду рата, кориснику породичне инвалиднине и другим корисницима обухваћеним Правилником о легитимацији.

Легитимација се издаје након што решење којим је признато одговарајуће својство или право постане правноснажно.

Борачку легитимацију издаје надлежни градски или општински орган по службеној дужности, након правноснажности решења којим је кориснику признат статус борца или друго право по основу кога се легитимација издаје.

Корисник легитимацију преузима лично у надлежном органу. Приликом преузимања потписује сагласност са обрадом података коришћених за њену израду и потврђује да је упознат са начином употребе.

За прво издавање легитимације по правилу се не подноси посебан захтев.

Надлежни орган издаје легитимацију по службеној дужности, након што решење којим је признат статус или право постане правноснажно.

Посебан захтев подноси се када корисник тражи дупликат због губитка или оштећења легитимације.

Борачку легитимацију издаје градски, односно општински орган који је надлежан да у првостепеном поступку одлучује о правима из области борачко-инвалидске заштите.

Надлежност се по правилу одређује према месту пребивалишта корисника.

Прво издавање борачке легитимације не плаћа се. Легитимација се издаје без накнаде.

Ако се због губитка или оштећења издаје дупликат легитимације, трошкове његове израде сноси корисник.

Борачка легитимација служи за доказивање статуса и својства корисника права из области борачко-инвалидске заштите.

Може се користити приликом остваривања права и погодности за које је потребно доказати статус борца, ратног војног инвалида, корисника породичне инвалиднине или друго признато својство.

Сама легитимација не ствара ново право, већ доказује својство које је већ признато правноснажним решењем.

Ако су подаци на легитимацији нетачни, корисник треба да се обрати градском или општинском органу који је легитимацију издао.

Потребно је понети легитимацију и документа којима се доказују исправни подаци. Надлежни орган ће проверити податке у евиденцији и обавестити корисника о начину исправке или издавања нове легитимације.

У случају губитка или оштећења легитимације, корисник треба да поднесе захтев надлежном органу који је легитимацију издао.

Надлежни орган издаје дупликат легитимације, а трошкове његове израде сноси корисник.

На новој легитимацији у горњем десном углу стоји ознака „Дупликат”.

Не добијају сви корисници исти образац легитимације.

Правилником су предвиђени:

• образац борачке легитимације;

• образац борачке легитимације ратног војног инвалида;

• образац легитимације корисника других права из области борачко-инвалидске заштите.

Регистарски број легитимације садржи ознаку која указује на статус или својство корисника, као што су категорија борца, ратни војни инвалид или корисник породичне инвалиднине.

Борцем се сматра држављанин Републике Србије који је, под условима и у периодима утврђеним законом, као припадник одговарајућих оружаних снага вршио војне или друге дужности у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира ради одбране државе.

Закон обухвата учеснике антифашистичке борбе у Другом светском рату, припаднике оружаних снага ангажоване у ратним и оружаним акцијама од 1990. године, као и припаднике оружаних снага Савезне Републике Југославије ангажоване од 24. марта до 26. јуна 1999. године.

Да. Статус борца може да оствари и лице које је добровољно учествовало у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира, ако је било укључено у састав јединица које су законом обухваћене.

Испуњеност услова утврђује надлежни орган на основу одговарајућих писмених доказа.

Статус борца признаје се на основу захтева заинтересованог лица.

Захтев се подноси надлежној општинској или градској управи, уз доказе о учешћу и трајању војног ангажовања. Надлежни орган проверава приложене доказе и податке из службених евиденција, а затим доноси решење о признавању или одбијању захтева.

Решењем којим се признаје статус истовремено се одређује и категорија борца.

Захтев за признавање статуса борца подноси се општинској, односно градској управи надлежној према месту пребивалишта подносиоца захтева.

Тај орган у првом степену води поступак и доноси решење о признавању статуса и одређивању категорије борца.

Потребно је доставити писмене доказе којима се потврђују учешће у рату или оружаној акцији и трајање војног ангажовања.

Докази треба да садрже датум почетка и датум престанка ангажовања. То могу бити оригинални докази настали у време ангажовања, као и подаци из службених евиденција надлежних органа Републике Србије.

Тачан списак документације зависи од околности конкретног случаја и података којима надлежни орган већ располаже.

Статус борца утврђује се на основу:

• оригиналних писмених доказа из времена учешћа у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира;

• писмених података надлежних органа Републике Србије о дужини ангажовања у оружаним снагама;

• коначног решења којим је време проведено у рату или оружаним акцијама признато у посебан стаж осигурања, када је то законом предвиђено.

Подаци о ангажовању морају садржати датум почетка и датум престанка војног ангажовања.

Решење о статусу борца у првом степену доноси општинска, односно градска управа надлежна према месту пребивалишта подносиоца захтева.

Истим решењем утврђује се статус борца и врши разврставање у И, ИИ или ИИИ категорију.

Првостепено решење подлеже претходној контроли овлашћеног службеног лица првостепеног органа.

Борци се разврставају у три категорије:

• И категорија — борац са ангажовањем дужим од 200 дана; борац ангажован од 24. марта до 26. јуна 1999. године са најмање 60 дана ангажовања на територији АП Косово и Метохија; као и борац коме је признато својство ратног војног инвалида, без обзира на дужину ангажовања;

• ИИ категорија — борац са ангажовањем од 46 до 200 дана;

• ИИИ категорија — борац са ангажовањем до 45 дана.

Категорија борца одређује се према времену и територији укупног војног ангажовања.

У време ангажовања урачунава се и време које је борац провео на стационарном лечењу, као и време проведено у заробљеништву у које је доспео под околностима утврђеним законом.

Категорија се утврђује истим решењем којим се признаје статус борца.

Да. Против решења донетог у првом степену дозвољена је жалба.

О жалби одлучује надлежни другостепени орган: Министарство, односно одговарајући орган Аутономне покрајине Војводине или града Београда, у зависности од територијалне надлежности.

Против коначног решења донетог по жалби може се покренути управни спор.

Лице са признатим статусом борца може, у зависности од испуњености посебних законских услова, остварити поједина права прописана Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

То могу бити борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, борачка легитимација, „Борачка споменица”, решавање стамбених потреба, приоритет при запошљавању, помоћ у случају смрти и друга права предвиђена законом.

Обим права зависи од категорије борца и испуњености услова прописаних за свако појединачно право.

Не. Признати статус борца представља основ за остваривање права, али не значи да борцу аутоматски припадају сва права прописана законом.

За свако појединачно право морају бити испуњени посебни услови, као што су категорија борца, године живота, радни и пензијски статус, приходи, имовинско стање или друге околности прописане законом.

О испуњености услова одлучује надлежни орган у посебном поступку.

Борачки додатак је месечно новчано примање које може да оствари борац коме је признат статус борца и који испуњава све услове прописане законом.

Висина борачког додатка зависи од категорије у коју је борац разврстан и утврђује се у односу на најнижи износ пензије у осигурању запослених у Републици Србији.

Право на борачки додатак може да оствари борац коме је признат статус борца, који је разврстан у одговарајућу категорију и који је старији од 60 година.

Поред тога, борац и чланови његове уже породице који живе у заједничком домаћинству морају испуњавати и остале услове прописане законом у погледу запослења, пензије, прихода, обављања делатности, земљишта, других новчаних примања и материјалне подршке.

О испуњености услова одлучује надлежни орган.

За остваривање борачког додатка потребно је да борац има признат статус и да је старији од 60 година.

Борац и члан његове уже породице који живи у заједничком домаћинству, између осталог, не смеју бити у радном односу, корисници пензије, обављати послове уз накнаду или самосталну делатност, бити обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, поседовати или користити пољопривредно земљиште веће од пет хектара, користити друга месечна примања по овом закону или материјалну подршку по прописима социјалне заштите.

Надлежни орган проверава све услове на основу документације и службених евиденција.

Захтев за остваривање права на борачки додатак подноси се општинској, односно градској управи надлежној према месту пребивалишта подносиоца захтева.

Надлежни првостепени орган води поступак, проверава испуњеност услова и доноси решење о признавању или одбијању права.

Ако су испуњени сви законом прописани услови, право на борачки додатак припада од првог дана наредног месеца након подношења захтева.

Право се користи док су испуњени прописани услови. Корисник је дужан да надлежном органу пријави промене које могу утицати на даље остваривање права.

Да. Закон предвиђа право на посебан пензијски стаж за борце који испуњавају прописане услове.

Признавање и трајање посебног стажа зависе од периода, трајања и околности војног ангажовања, као и од података и доказа из службених евиденција.

Остваривање овог права спроводи се у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Закон предвиђа право борца на приоритет при запошљавању.

Ово право не значи аутоматско запослење, већ се остварује под условима и на начин прописан законом и другим прописима који уређују запошљавање и конкретан поступак избора кандидата.

Да. Општина, град, град Београд или аутономна покрајина могу својим прописима утврдити додатна права и погодности за борце и друге кориснике борачко-инвалидске заштите.

То могу бити попусти на комуналне услуге, бесплатна или повлашћена вожња у локалном јавном превозу, бесплатно паркирање, бесплатни уџбеници за децу и друге погодности.

Ова права зависе од прописа и обезбеђених средстава конкретне локалне самоуправе, па нису иста у свим градовима и општинама.

Ратни војни инвалид је држављанин Републике Србије који је, под околностима прописаним законом, задобио рану, повреду, озледу или болест због које је настало оштећење организма од најмање 20%.

Оштећење организма мора бити у вези са вршењем војних дужности, учешћем у рату или оружаним акцијама које су признате законом.

Проценат војног инвалидитета утврђује се према степену оштећења организма насталог као последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима прописаним законом.

Проценат се одређује на основу закона, Правилника о утврђивању процента инвалидитета и Листе процената војног инвалидитета.

Налаз и мишљење даје надлежна лекарска комисија, а решење о признавању права доноси надлежни орган.

Војни инвалиди разврставају се у десет група:

• И група — 100% инвалидитета и неопходна нега и помоћ другог лица;

• ИИ група — 100% инвалидитета;

• ИИИ група — 90% инвалидитета;

• ИВ група — 80% инвалидитета;

• В група — 70% инвалидитета;

• ВИ група — 60% инвалидитета;

• ВИИ група — 50% инвалидитета;

• ВИИИ група — 40% инвалидитета;

• ИX група — 30% инвалидитета;

• X група — 20% инвалидитета.

Група инвалидитета утврђује се према признатом проценту оштећења организма.

Лична инвалиднина је месечно новчано право војног инвалида и цивилног инвалида рата.

Њен износ зависи од групе инвалидитета у коју је корисник разврстан и одређује се у проценту од законом утврђене основице.

Износ личне инвалиднине зависи од групе инвалидитета у коју је корисник разврстан.

За сваку групу, од И до X, законом је прописан одговарајући проценат од основице. Због тога се износ не одређује произвољно, већ према правноснажно утврђеном проценту и групи инвалидитета.

Да. Проценат инвалидитета може бити утврђен трајно или привремено, у зависности од природе оштећења организма, могућности промене здравственог стања и правила из Листе процената војног инвалидитета.

Када је право признато привремено, надлежни орган по службеној дужности спроводи поступак за доношење новог решења пре истека привремено признатог права.

Да. Војни инвалид може поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета ако сматра да је дошло до промене здравственог стања која може утицати на већ утврђени проценат.

Уз захтев се прилаже мишљење лекара одговарајуће специјализације и медицинска документација. Посебна лекарска комисија оцењује да ли постоји вероватноћа да је наступила промена од утицаја на проценат инвалидитета.

За поједине случајеве могу важити посебна законска ограничења, па се сваки захтев разматра појединачно.

Лекарска комисија даје стручни налаз и мишљење о:

• проценту инвалидитета;

• постојању више оштећења која одговарају инвалидитету И групе;

• оштећењима организма за додатак за негу;

• ортопедском додатку;

• праву на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила;

• повезаности болести или смрти са вршењем војне службе;

• потреби за медицинско-техничким помагалом.

Првостепена лекарска комисија даје налаз органу који решава у првом степену, а другостепена лекарска комисија органу који решава у другом степену.

Лекарска комисија даје стручни налаз и мишљење, док надлежни орган на основу тог налаза и других доказа доноси решење.

Ако се корисник не слаже са првостепеним решењем, може изјавити жалбу у року и на начин наведен у поуци о правном средству у самом решењу.

У другостепеном поступку може се прибавити налаз и мишљење другостепене лекарске комисије. Против коначног решења донетог по жалби или у поступку ревизије може се покренути управни спор.

Ратни војни инвалид, у зависности од испуњености посебних законских услова, може имати и право на:

• додатак за негу;

• ортопедски додатак;

• здравствену заштиту;

• медицинско-техничка помагала;

• бањско-климатски опоравак;

• професионалну рехабилитацију;

• инвалидски додатак;

• новчану накнаду за набавку путничког моторног возила;

• решавање стамбених потреба;

• накнаду трошкова путовања;

• бесплатну или повлашћену вожњу;

• легитимацију;

• приоритет при запошљавању;

• помоћ у случају смрти;

• друга права прописана законом.

Признато својство РВИ не значи да сва ова права припадају аутоматски. За свако право посебно се проверава испуњеност прописаних услова.

Чланом породице палог борца сматрају се:

• супружник или лице које је са палим борцем живело у ванбрачној заједници и са њим имало заједничко дете;

• дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете;

• пасторак кога је пали борац издржавао;

• родитељ или усвојитељ;

• очух и маћеха које је пали борац издржавао;

• деда и баба палог борца које је пали борац издржавао.

Испуњеност услова за конкретно право утврђује надлежни орган у поступку.

Породичну инвалиднину по палом борцу могу остварити чланови породице који припадају кругу лица прописаном законом и који испуњавају посебне услове.

То могу бити супружник или ванбрачни партнер под законом прописаним условима, деца, усвојеници, пасторци, родитељи, усвојитељи, очух, маћеха, као и деда и баба у случајевима предвиђеним законом.

За сваког члана породице посебно се проверавају услови у погледу сродства, година живота, школовања, радне способности, издржавања и других околности.

Породична инвалиднина је месечно новчано право које, под условима прописаним законом, могу остварити чланови породице палог борца и други законом одређени чланови породице.

Породична инвалиднина може бити призната по палом борцу, умрлом војном инвалиду, лицу које је погинуло или умрло у Војсци или умрлом цивилном инвалиду рата И групе.

За корисника који право остварује као члан породице палог борца, закон прописује износ од 116% од основице.

Захтев за признавање права на породичну инвалиднину подноси се општинској, односно градској управи надлежној према месту пребивалишта подносиоца захтева.

Надлежни првостепени орган води поступак, прибавља и проверава доказе и доноси решење о признавању или одбијању права.

Документација зависи од основа по коме се право тражи и од сродства са лицем по коме се право остварује.

Најчешће је потребно приложити захтев, личне исправе, доказ о сродству, доказ о смрти, погибији или нестанку, доказе о околностима под којима је лице погинуло, умрло или нестало, као и доказе о школовању, радној неспособности или издржавању када су ти услови значајни.

Чињеница да је лице погинуло, умрло или нестало под законом прописаним околностима доказује се писменим доказним средствима. Надлежни орган ће подносиоца обавестити који су додатни докази потребни у конкретном случају.

Да. Ако услове за остваривање породичне инвалиднине испуњава више чланова породице, они могу право користити као сауживаоци.

Ако више чланова припада истој групи сродника, право им припада у једнаким деловима. Износ породичне инвалиднине који припада једном кориснику повећава се за сваког сауживаоца у складу са законом, а укупан износ дели се на једнаке делове.

Право на додатак за родитеља палог борца има родитељ палог борца који није имао друге деце.

Ово право може имати и родитељ који је имао више деце, ако су остала деца изгубила живот као грађанске жртве рата.

Додатак се остварује уз породичну инвалиднину. Ако услове испуњавају оба родитеља као сауживаоци, додатак им припада у једнаким деловима у износу прописаном законом.

Право на увећану породичну инвалиднину, под условима прописаним законом, могу имати:

• родитељ палог борца који није имао друге деце;

• супружник палог борца који нема деце;

• родитељ или супружник палог борца који има дете или децу потпуно неспособну за рад, ако је неспособност наступила у законом прописаном периоду;

• дете палог борца.

Увећана породична инвалиднина остварује се поред породичне инвалиднине, а њен износ је законом утврђен у проценту од основице.

Да. Дете, усвојеник или пасторак палог борца може остваривати породичну инвалиднину до завршетка школовања, а најкасније до навршене 27. године живота.

Под школовањем се подразумева статус ученика основне или средње школе, као и статус студента одговарајућих основних, мастер, специјалистичких или докторских студија.

За дете које похађа средњу школу закон прописује да права припадају до навршене 20. године живота. Право зависи и од испуњености осталих законом прописаних услова.

Чланови породице палог борца, у зависности од испуњености услова за свако појединачно право, могу имати право на:

• породичну инвалиднину;

• додатак за родитеља палог борца;

• увећану породичну инвалиднину;

• здравствену заштиту;

• бањско-климатски опоравак за кориснике породичне инвалиднине;

• породични додатак;

• решавање стамбених потреба;

• накнаду трошкова путовања;

• бесплатну или повлашћену вожњу;

• легитимацију;

• приоритет при запошљавању;

• помоћ у случају смрти;

• друга права и локалне погодности прописане законом или одлукама локалне самоуправе.

Признавање породичне инвалиднине не значи да сва наведена права припадају аутоматски. За свако право проверавају се посебни услови.

Инвалидски додатак је месечно новчано право које ратни војни инвалид може остварити ако испуњава услове прописане законом.

Закон посебно уређује инвалидски додатак:

• ратног војног инвалида у радном односу;

• незапосленог ратног војног инвалида;

• ратног војног инвалида који је навршио 65 година живота.

Признато својство РВИ не значи да инвалидски додатак припада аутоматски. Услови и начин обрачуна зависе од радног статуса, прихода, пензије, групе инвалидитета и других законом прописаних околности.

Ратни војни инвалид који је у радном односу са пуним или непуним радним временом може имати право на инвалидски додатак ако му је месечна зарада мања од законом утврђене основице.

Додатак се одређује у висини разлике између одговарајуће основице и остварене зараде без пореза и доприноса.

Ово право нема, између осталих, лице које је предузетник, члан привредног друштва или друге профитабилне организације, корисник пензије или лице које обавља послове уз накнаду по уговору.

Ратни војни инвалид који је у тренутку престанка радног односа већ користио инвалидски додатак може наставити да га користи за време привремене незапослености.

Додатак му припада у износу који је примао у последњем месецу пре престанка радног односа и траје док прима новчану накнаду по прописима о запошљавању.

Испуњеност услова проверава надлежни орган.

Месечно новчано примање је право намењено законом одређеним корисницима који су материјално необезбеђени и потпуно неспособни за рад.

Ово право, под прописаним условима, могу остварити војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, одређени чланови породице умрлог цивилног инвалида рата или цивилне жртве рата и поједине законом одређене категорије бораца.

Корисник не сме истовремено остваривати инвалидски додатак или друга искључујућа примања наведена у закону. Приходи и имовинске прилике домаћинства утичу на признавање и висину права.

Да. Самохраном кориснику месечног новчаног примања припада додатак за самохраност у износу од 42% од законом утврђене основице.

Самохраним се сматра лице које у домаћинству нема брачног или ванбрачног партнера, дете или родитеља способног за рад, нити у домаћинству или ван њега има одређеног члана породице који остварује приход прописан законом.

Испуњеност ових услова утврђује надлежни орган.

Породични додатак је месечно новчано право које може остварити материјално необезбеђен корисник породичне инвалиднине по основу смрти војног инвалида коме је припадао додатак за негу.

Родитељи могу остварити ово право под истим условима ако га не користе чланови уже породице.

Ако породичну инвалиднину користи више сауживалаца, припада им један породични додатак. Ако корисник испуњава услове и за породични додатак и за месечно новчано примање, признаје му се повољније право.

Право на накнаду трошкова смештаја може имати корисник месечног новчаног примања који остварује додатак за негу или је самохрани корисник и који је, због неспособности за самосталан живот, смештен у одговарајућу установу социјалне заштите.

Ако његова укупна месечна примања нису довољна за смештај, кориснику припада 25% његових укупних месечних новчаних примања, а разлика до трошкова смештаја надокнађује се у границама прописаним законом.

Ово право припада ако накнаду смештаја није могуће остварити по другом правном основу.

Право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила има војни инвалид коме је својство војног инвалида И групе признато трајно због:

• ампутације доњих или горњих екстремитета;

• тешких оштећења екстремитета изједначених са ампутацијом;

• губитка вида на оба ока.

Право припада сваких седам година, рачунајући од дана исплате претходно признате накнаде.

Накнада се утврђује у износу од шеснаест законских основица, а конкретна оштећења организма ближе се уређују правилником.

Да.

Борци, ратни војни инвалиди, цивилни инвалиди рата и чланови њихових породица могу остваривати право на здравствену заштиту у складу са Законом о правима бораца и прописима којима се уређује здравствено осигурање.

Обим права зависи од статуса корисника и услова прописаних законом.

Да.

Ратни војни инвалид има право на здравствену заштиту у складу са Законом о правима бораца и прописима којима се уређује здравствено осигурање.

Поред општих права, поједина права могу зависити од признатог статуса, процента инвалидитета и других законом прописаних услова.

Да.

Корисници породичне инвалиднине могу остваривати право на здравствену заштиту у складу са законом и прописима којима се уређује здравствено осигурање.

Да.

Борислав може објаснити која се документа најчешће прилажу приликом остваривања права, али коначан списак зависи од конкретног поступка и надлежне филијале Републичког фонда за здравствено осигурање.

О појединачним правима из здравственог осигурања одлучују надлежни органи у складу са прописима којима је уређена здравствена заштита и здравствено осигурање.

Права из области борачко-инвалидске заштите утврђују надлежни органи у поступку прописаном законом.

Не увек.

Борачка легитимација служи као доказ признатог статуса, али се конкретна права најчешће остварују на основу решења надлежног органа и других законом прописаних исправа.

Да.

Права из области борачко-инвалидске заштите зависе од признатог својства борца, ратног војног инвалида, цивилног инвалида рата или корисника породичне инвалиднине, као и од других законом прописаних услова.

Да.

Борислав може објаснити права, поступак, потребну документацију и надлежне институције.

Он не доноси одлуке нити замењује надлежни орган или здравствену установу.

За додатне информације можете се обратити:

• надлежној филијали Републичког фонда за здравствено осигурање;

• надлежној општинској или градској управи;

• Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања;

• Борачком порталу.

На бањско-климатски опоравак, под условима прописаним правилником и јавним позивом, могу бити упућени:

• војни инвалид;

• цивилни инвалид рата;

• корисник породичне инвалиднине.

Поред признатог својства корисника, морају бити испуњене одговарајуће медицинске индикације и остали критеријуми наведени у јавном позиву.

На бањско-климатски опоравак може бити упућен корисник који је током последње године интензивно лечен савременим медицинским мерама и средствима од болести које су обухваћене правилником.

То су:

• болести желуца, црева, јетре, жучне кесе и жучних путева;

• болести бубрега и мокраћних путева;

• болести локомоторног апарата;

• болести метаболизма и ендокрине болести;

• болести периферног и централног нервног система;

• коронарне болести.

Ако је корисник лечен од више болести, лекарска комисија одлучује због које болести треба да буде упућен на опоравак.

Бањско-климатски опоравак траје 15 дана.

Корисник се упућује у рехабилитациони центар са којим је Министарство закључило уговор након спроведеног поступка јавне набавке.

Корисник може бити упућен на бањско-климатски опоравак само једанпут у току календарске године.

Право се не остварује аутоматски сваке године, већ се за сваки јавни позив проверава испуњеност прописаних медицинских и других критеријума.

Захтев за упућивање на бањско-климатски опоравак подноси се на начин и у року одређеном јавним позивом Министарства.

У јавном позиву се наводе:

• медицинске индикације;

• критеријуми за избор корисника;

• потребна документација;

• начин и место подношења захтева;

• рок за подношење захтева.

Потребно је пажљиво прочитати конкретан јавни позив, јер се услови и документација могу разликовати.

Јавни позив за подношење захтева ради упућивања на бањско-климатски опоравак објављује се на званичној интернет страници министарства надлежног за послове борачко-инвалидске заштите.

У јавном позиву објављују се услови, медицинске индикације, критеријуми, потребна документација, начин подношења и рок за пријаву.

Лекарска комисија на основу медицинске документације оцењује медицинске индикације и одобрава бањско-климатски опоравак корисника.

Након тога, посебна комисија, на основу потребне документације, мишљења лекарске комисије и критеријума из јавног позива, утврђује листу корисника којима је опоравак одобрен.

Листа корисника којима је одобрен бањско-климатски опоравак објављује се на званичној интернет страници Министарства.

Након објављивања листе, рехабилитациони центар позива одобреног корисника и са њим утврђује термин коришћења опоравка.

Ако је корисник због оправданих разлога, као што су болест, смртни случај у породици или сличне околности, спречен да користи опоравак у утврђеном термину, дужан је да о томе одмах обавести рехабилитациони центар који га је позвао.

Ако је опоравак већ започет, може се прекинути због смрти члана уже породице или више силе.

Корисник може наставити започети опоравак у новом термину који договори са рехабилитационим центром.

Право на додатак за негу могу остварити корисници којима је, због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању, неопходна помоћ и нега другог лица ради задовољавања основних животних потреба.

Ово право могу остварити војни инвалиди и цивилни инвалиди рата који припадају групама и испуњавају услове прописане законом.

О потреби за негом и степену додатка налаз и мишљење даје надлежна лекарска комисија, а решење доноси надлежни орган.

Степен додатка за негу утврђује се према врсти и тежини оштећења организма и степену зависности корисника од помоћи другог лица у обављању основних животних потреба.

Надлежна лекарска комисија врши преглед, разматра медицинску документацију и даје налаз и мишљење о томе да ли постоји потреба за негом и ком степену додатка корисник припада.

На основу налаза и мишљења лекарске комисије надлежни орган доноси решење.

Право на ортопедски додатак може остварити војни инвалид или цивилни инвалид рата који има законом и правилником прописано оштећење организма.

Право и степен ортопедског додатка зависе од врсте, тежине и последица оштећења организма.

Налаз и мишљење даје надлежна лекарска комисија, а надлежни орган доноси решење о признавању права.

Степен ортопедског додатка одређује се према врсти и тежини оштећења организма утврђеним законом и посебним правилником.

Лекарска комисија на основу непосредног прегледа и медицинске документације утврђује да ли оштећење испуњава прописане услове и ком степену ортопедског додатка припада.

Коначну одлуку доноси надлежни орган решењем.

Војни инвалид може остварити право на медицинско-техничка помагала у складу са прописима из области здравствене заштите.

За оштећења организма по основу којих му је признато својство војног инвалида, може имати право на протезе за горње и доње екстремитете, ортозе и инвалидска колица у обиму, стандарду и садржини прописаним посебним правилником.

Право по прописима борачко-инвалидске заштите остварује се ако иста врста помагала није већ обезбеђена по прописима из области здравства.

У зависности од врсте оштећења организма и медицинских индикација, војни инвалид може остварити право на:

• протезе за горње и доње екстремитете;

• ортозе;

• стандардна или електромоторна инвалидска колица;

• додатке уз инвалидска колица;

• антидекубитално јастуче;

• друге делове и додатке прописане правилником.

Тачна врста и модел помагала зависе од налаза и мишљења лекарске комисије и медицинских потреба корисника.

Захтев за признавање права на медицинско-техничко помагало подноси се органу који у првом степену решава о правима војних инвалида, односно надлежној општинској или градској управи према месту пребивалишта.

Након пријема захтева, надлежни орган проверава да ли је подносилац раније користио исту врсту помагала и упућује предмет надлежној лекарској комисији.

Лекарска комисија даје налаз и мишљење о потреби и врсти помагала, а надлежни орган доноси решење.

Ново или заменско помагало може се тражити након истека прописаног рока трајања постојећег помагала.

Ако је војном инвалиду право на помагало раније било признато по другом пропису, ново право се може признати тек након истека рока трајања помагала које већ користи.

Захтев за обнову помагала може се поднети у року и под условима прописаним правилником.

Када решење о признавању права постане коначно, издаје се налог за помагало.

Ако корисник помагало добија први пут, налог попуњава лекарска комисија. Ако се помагало обнавља, налог попуњава првостепени орган.

Оверен налог корисник предаје овлашћеном испоручиоцу помагала, који врши издавање у складу са одобреном врстом и спецификацијом.

Лекарска комисија утврђује да ли постоји медицинска потреба за помагалом и која врста помагала одговара здравственом стању војног инвалида.

Комисија разматра медицинску документацију, врши преглед и даје налаз и мишљење о врсти помагала и његовим саставним деловима.

За поједина сложенија помагала, као што су одређене протезе или електромоторна инвалидска колица, корисник може бити упућен на додатни преглед у установу за протетику.

Право на решавање стамбених потреба, под условима које пропише јединица локалне самоуправе, могу остваривати стамбено необезбеђена лица из следећих категорија:

• корисник породичне инвалиднине по палом борцу;

• дете, усвојеник или пасторак палог борца коме је право престало због година живота, престанка школовања или заснивања радног односа;

• ратни војни инвалид;

• мирнодопски војни инвалид;

• борац И категорије;

• цивилни инвалид рата;

• остали корисници породичне инвалиднине;

• корисници месечног новчаног примања.

Право не припада аутоматски, већ се остварује према условима, критеријумима и расположивим средствима локалне самоуправе.

Не. Закон у оквиру обавезног издвајања јединице локалне самоуправе изричито наводи борца И категорије.

Поред признате категорије, лице мора бити стамбено необезбеђено и испунити услове и критеријуме које пропише надлежна локална самоуправа.

Признати статус борца сам по себи не значи да ће стан или друга стамбена помоћ бити аутоматски додељени.

Закон право на решавање стамбених потреба намењује стамбено необезбеђеним лицима.

Ближе услове под којима се лице сматра стамбено необезбеђеним прописује јединица локалне самоуправе својом одлуком или другим актом. При томе се могу проверавати власништво над станом или кућом, услови становања, површина стамбеног простора, број чланова домаћинства и друге околности.

Због тога је потребно проверити важећи пропис или јавни позив конкретне општине или града.

Стамбене потребе могу се решавати кроз различите програме и мере јединице локалне самоуправе, као што су:

• додела стана у оквиру социјалног становања;

• додела већ изграђеног стана;

• повољнији стамбени кредит;

• субвенција за куповину имања;

• помоћ за реновирање стамбеног објекта;

• помоћ за изградњу куће;

• други облици стамбене подршке прописани локалним актом.

Конкретан облик помоћи зависи од програма и средстава конкретне општине или града.

Јединица локалне самоуправе издваја најмање 10% од укупног броја станова који се граде у оквиру планираних пројеката социјалног становања на њеној територији за стамбено необезбеђене кориснике наведене у закону.

Такође издваја најмање 10% од вредности планираних инвестиција за друге облике решавања стамбених питања, као што су повољнији кредити, субвенције за куповину имања, реновирање или изградњу куће.

Расподела зависи од стварно исказаних стамбених потреба и услова локалног програма.

Услове и критеријуме за расподелу станова и средстава за решавање стамбених потреба прописује јединица локалне самоуправе.

Локална самоуправа својим актом уређује потребну документацију, начин бодовања, рок за пријаву, поступак утврђивања листе и друге услове.

Један од критеријума мора бити и законски редослед категорија корисника.

При прописивању критеријума локална самоуправа узима у обзир следећи законски редослед:

1. корисници породичне инвалиднине по палом борцу и одређена деца, усвојеници или пасторци палог борца;

2. ратни војни инвалиди;

3. мирнодопски војни инвалиди;

4. борци И категорије;

5. цивилни инвалиди рата;

6. остали корисници породичне инвалиднине;

7. корисници месечног новчаног примања.

Коначан редослед кандидата зависи и од других критеријума и броја бодова утврђених локалним прописом.

Захтев се подноси надлежном органу општине или града, у складу са локалним прописом, програмом или јавним позивом за решавање стамбених потреба.

Потребно је пратити објаве локалне самоуправе и проверити:

• ко има право да се пријави;

• рок за подношење;

• потребну документацију;

• начин бодовања;

• врсту стамбене помоћи која се додељује.

Захтев се не подноси аутоматски самом Министарству, осим ако је посебним програмом или јавним позивом другачије одређено.

Право на приоритет при запошљавању, под условима прописаним законом, имају следећа лица:

• дете палог борца;

• ратни војни инвалид;

• борац.

Приоритет се примењује код запошљавања у органима државне управе, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе.

Не. Право на приоритет при запошљавању не значи аутоматско добијање радног места.

Кандидат мора да испуњава све услове конкурса или огласа. Приоритет се примењује када кандидати испуњавају прописане услове под истим условима.

Ако лице не испуњава услове конкурса, признати статус борца, РВИ или детета палог борца сам по себи није довољан за запослење.

Законом је приоритет при запошљавању изричито прописан код:

• органа државне управе;

• органа аутономне покрајине;

• органа јединица локалне самоуправе.

Приоритет се примењује у складу са прописима којима се уређују рад и запошљавање и ако кандидат испуњава услове конкурса или огласа.

Ако сви кандидати испуњавају услове конкурса или огласа под истим условима, закон прописује следећи редослед приоритета:

1. дете палог борца;

2. ратни војни инвалид;

3. борац.

Овај редослед примењује се у органима државне управе, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе.

Ако се на исти конкурс или оглас пријави више ратних војних инвалида који испуњавају услове под истим условима, предност има ратни војни инвалид више групе.

Ако су кандидати исте групе инвалидитета, предност има ратни војни инвалид са дужим временом војног ангажовања.

Ако се на исти конкурс или оглас пријави више бораца који испуњавају услове под истим условима, предност има борац више категорије.

Ако су борци исте категорије, предност има борац са дужим временом војног ангажовања.

Право на професионалну рехабилитацију имају војни инвалид и цивилни инвалид рата.

Ово право остварује се у складу са прописима којима се уређују преквалификација и доквалификација особа са инвалидитетом.

Циљ професионалне рехабилитације је оспособљавање корисника за одговарајући рад, у складу са његовим способностима и здравственим стањем.

Да. Војни инвалид и цивилни инвалид рата имају право на новчану помоћ за време професионалне рехабилитације.

Ово право остварује се у складу са прописима којима се уређују преквалификација или доквалификација особа са инвалидитетом.

Испуњеност услова и начин коришћења права утврђују се у поступку пред надлежним органом.

Захтеви за већину права из области борачко-инвалидске заштите подносе се општинској, односно градској управи надлежној према месту пребивалишта подносиоца захтева.

Надлежни првостепени орган води поступак, прибавља потребне доказе, утврђује чињенично стање и доноси решење.

О захтеву у првом степену одлучује надлежни орган општине, града или града Београда.

О жалби против првостепеног решења одлучује министарство надлежно за послове борачко-инвалидске заштите.

Поступак се по правилу покреће на захтев странке.

Поједина права и поступци могу се покренути и по службеној дужности када је то законом изричито прописано.

Да.

Када се подаци воде у службеним евиденцијама државних органа, надлежни орган их прибавља по службеној дужности, у складу са законом.

Од странке се не може тражити достављање података које орган већ има у службеним евиденцијама, осим ако посебним прописом није другачије одређено.

Да.

Против првостепеног решења може се изјавити жалба у року наведеном у поуци о правном средству која је саставни део решења.

О жалби одлучује надлежно министарство.

Против коначног решења донетог у управном поступку може се покренути управни спор пред надлежним Управним судом, у складу са законом.

Да.

Ако наступе нове чињенице, промени се здравствено стање, престану услови за коришћење права или се утврди да су испуњени законски услови за измену решења, надлежни орган може покренути одговарајући поступак у складу са законом.

Да.

Корисник права је дужан да без одлагања пријави сваку промену која може утицати на признавање, коришћење или престанак права, као што су промена пребивалишта, радног статуса, прихода, школовања, здравственог стања или других чињеница од значаја.

Ако се утврди да је право коришћено без законског основа, надлежни орган може донети решење о престанку права и покренути поступак за повраћај неосновано исплаћених средстава, у складу са законом.

Додатне информације можете добити:

• у надлежној општинској или градској управи;

• у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања;

• путем Борачког портала;

• код удружења која пружају помоћ борцима, ратним војним инвалидима и породицама палих бораца.

Пре подношења захтева препоручљиво је проверити актуелну документацију и услове за конкретно право.

Корисник се упућује пред лекарску комисију када је за одлучивање о праву потребан стручни медицински налаз и мишљење.

Лекарска комисија учествује у утврђивању процента инвалидитета, потребе за негом и помоћи другог лица, степена ортопедског додатка, потребе за медицинско-техничким помагалом, повезаности болести са вршењем војне службе и других медицинских чињеница прописаних законом.

Упућивање се врши у оквиру поступка који води надлежна општинска или градска управа.

У поступцима из области борачко-инвалидске заштите постоје:

• првостепена лекарска комисија;

• другостепена лекарска комисија;

• посебна лекарска комисија за оцену вероватноће промене процента инвалидитета.

Првостепена комисија даје налаз органу који одлучује у првом степену, другостепена комисија учествује у поступку по жалби и ревизији, а посебна комисија оцењује да ли постоји вероватноћа да је дошло до промене од утицаја на већ утврђени проценат инвалидитета.

Првостепену лекарску комисију чине три лекара специјалиста.

Другостепену лекарску комисију чини пет лекара специјалиста.

Посебну лекарску комисију чине три лекара специјалиста.

Чланове и њихове заменике именује министар надлежан за послове борачко-инвалидске заштите.

Првостепена лекарска комисија налаз и мишљење по правилу даје на основу непосредног прегледа корисника и медицинске и друге документације.

Другостепена лекарска комисија такође по правилу врши непосредан преглед, али може донети налаз и мишљење без непосредног прегледа ако оцени да преглед није потребан.

За поједина права законом је прописано да другостепена комисија мора извршити непосредан преглед.

Потребно је понети позив за преглед, лични документ и сву расположиву медицинску документацију која се односи на повреду, болест или оштећење организма о коме комисија одлучује.

То могу бити специјалистички налази, отпусне листе, резултати дијагностичких прегледа, извештаји о лечењу и друга медицинска документација.

Тачан списак документације зависи од права које се остварује и упутства надлежног органа или лекарске комисије.

Ако је медицинска документација непотпуна, противречна или постоји основана сумња у њену тачност, лекарска комисија може затражити допуну документације.

Комисија може корисника упутити и на додатно специјалистичко испитивање.

Корисник треба да достави тражену документацију и одазове се на додатни преглед, јер одбијање може утицати на исход поступка.

Ако се корисник без оправданог разлога не одазове позиву на преглед или одбије да достави тражену медицинску документацију, поступак не може бити правилно спроведен.

У зависности од околности, захтев може бити одбијен или поступак обустављен, ако без прегледа или потребних доказа није могуће утврдити чињенице од значаја за признавање права.

Ако постоји оправдан разлог за недолазак, потребно је одмах обавестити надлежни орган и доставити доказ о спречености.

Не. Лекарска комисија не доноси управно решење, већ даје стручни налаз и мишљење о медицинским чињеницама.

На основу налаза и мишљења лекарске комисије, приложене документације и других доказа, надлежни општински или градски орган доноси решење о признавању или одбијању права.

На налаз и мишљење лекарске комисије по правилу се не изјављује посебна жалба, јер комисија не доноси управно решење.

Ако се корисник не слаже са првостепеним решењем које је донето на основу тог налаза, може изјавити жалбу против решења у року и на начин наведен у поуци о правном средству.

У другостепеном поступку медицинске чињенице може оценити другостепена лекарска комисија.

Војни инвалид може поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета ако сматра да је дошло до промене здравственог стања која утиче на раније утврђени проценат.

Уз захтев се прилаже мишљење лекара одговарајуће специјализације и нова медицинска документација.

Посебна лекарска комисија најпре оцењује да ли постоји вероватноћа да је дошло до промене од утицаја на проценат инвалидитета. Ако се утврди да таква вероватноћа постоји, поступак се наставља пред надлежним органом и лекарском комисијом.

Да.

Општина, град, град Београд или аутономна покрајина могу својим прописима установити додатна права и погодности за борце, ратне војне инвалиде, породице палих бораца и друге кориснике борачко-инвалидске заштите.

Локална самоуправа може прописати и већи обим права или повољније услове за њихово остваривање од оних утврђених законом, ако у свом буџету обезбеди потребна средства.

Локална самоуправа може, између осталог, обезбедити:

• попусте на комуналне услуге;

• бесплатну или повлашћену вожњу у локалном јавном превозу;

• бесплатно паркирање;

• бесплатне уџбенике за децу;

• додатне облике стамбене подршке;

• друге погодности утврђене локалним прописима.

Списак и услови зависе од одлука и расположивих средстава конкретне општине или града.

Не.

Локална права и погодности зависе од прописа, програма и буџетских могућности сваке општине или града.

Због тога право које постоји у једној локалној самоуправи не мора постојати у другој, а могу се разликовати и услови, обим погодности, потребна документација и поступак пријављивања.

Информације о локалним правима и погодностима можете проверити:

• у општинској или градској управи надлежној за борачко-инвалидску заштиту;

• на званичној интернет страници своје општине или града;

• у објављеним одлукама, правилницима и јавним позивима локалне самоуправе;

• на Борачком порталу, ако су информације за вашу локалну самоуправу објављене;

• код локалног удружења бораца.

Потребно је проверити важеће услове, јер се локалне одлуке могу мењати.

Не.

Борачка легитимација служи за доказивање признатог статуса корисника, али сама по себи не ствара право на сваки попуст или погодност.

За коришћење конкретне погодности потребно је да она буде установљена одлуком локалне самоуправе, споразумом или програмом даваоца погодности и да корисник испуњава прописане услове.

Бесплатан или повлашћен локални превоз није аутоматско право сваког борца на целој територији Републике Србије.

Општина или град могу својим прописом установити ово право и одредити ко га може користити, која документација је потребна и на којим линијама погодност важи.

Потребно је проверити одлуку надлежне локалне самоуправе.

Бесплатно паркирање није јединствено право које под истим условима важи у свим градовима и општинама.

Локална самоуправа може својим прописом установити бесплатно или повлашћено паркирање за одређене категорије корисника борачко-инвалидске заштите.

Услови могу зависити од статуса корисника, степена инвалидитета, пребивалишта, врсте возила и правила локалног паркинг сервиса.

Да.

Општина или град могу својим прописом обезбедити попуст на комуналне услуге за борце, ратне војне инвалиде, породице палих бораца или друге кориснике борачко-инвалидске заштите.

Врста услуга, висина попуста, круг корисника, потребна документација и поступак остваривања одређују се локалном одлуком.

Ова погодност не постоји аутоматски у свакој локалној самоуправи.

Актуелни конкурси и јавни позиви из области борачко-инвалидске заштите објављују се на:

• Борачком порталу;

• интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања;

• Порталу еУправе, када је то предвиђено јавним позивом.

Борачки портал редовно прати и објављује нове конкурсе, јавне позиве, резултате конкурса и друге важне информације.

Право учешћа зависи од конкретног јавног позива.

У зависности од конкурса могу конкурисати:

• удружења бораца;

• удружења ратних војних инвалида;

• удружења породица палих бораца;

• јединице локалне самоуправе;

• установе;

• физичка лица, ако је то јавним позивом предвиђено.

Потребно је пажљиво прочитати услове конкретног конкурса.

Рок за пријаву увек је наведен у тексту јавног позива.

На Борачком порталу код сваког конкурса приказани су:

• датум објављивања;

• крајњи рок за подношење пријаве;

• области финансирања;

• укупан буџет конкурса;

• линк ка оригиналном јавном позиву.

Конкурсна документација преузима се са странице конкретног јавног позива.

Уз јавни позив најчешће су доступни:

• текст конкурса;

• пријавни образац;

• изјаве;

• обрасци буџета;

• упутства за попуњавање документације;

• друга пратећа документа.

Након завршетка поступка Министарство објављује:

• листу пристиглих пријава;

• листу одобрених пројеката;

• одлуку о расподели средстава;

• друге акте ако су предвиђени конкурсом.

Борачки портал прати и објављује све резултате конкурса.

Да.

Борачки портал омогућава праћење нових конкурса и јавних позива.

Корисници могу добијати обавештења када се објави нов конкурс или када буду објављени резултати конкурса.

Да.

Борислав може да:

• објасни услове конкурса;

• објасни конкурсну документацију;

• помогне око разумевања правила конкурса;

• одговори на питања у вези са јавним позивом.

Борислав не попуњава нити подноси конкурсну документацију у име подносиоца.

Борислав може, на основу информација које му доставите, да помогне у тумачењу услова конкурса и укаже да ли је вероватно да испуњавате услове.

Коначну оцену испуњености услова и прихватљивости пријаве даје искључиво надлежна конкурсна комисија.

Да.

Ако су на Борачком порталу или на званичним страницама Министарства објављени актуелни конкурси, Борислав ће приказати:

• назив конкурса;

• рок за пријаву;

• области финансирања;

• укупан буџет;

• линк ка јавном позиву.

Ако тренутно нема отворених конкурса, Борислав ће вас о томе обавестити.

„Борачка споменица” је национално признање установљено за борце који припадају категоријама обухваћеним законом.

Она представља признање за учешће у одбрани државе у рату или оружаним акцијама које закон признаје.

Борачка споменица није месечно новчано примање нити сама по себи представља основ за исплату новчане накнаде.

Право на „Борачку споменицу” има борац или ратни војни инвалид коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато својство борца или ратног војног инвалида.

Право има и пали борац постхумно, ако чланови његове породице по основу његове погибије или нестанка остварују права прописана законом.

Да.

За доделу „Борачке споменице” потребно је да је борцу или ратном војном инвалиду коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато одговарајуће својство.

Само учешће у рату или оружаној акцији, без признатог својства у прописаном поступку, није довољно за остваривање овог права.

Да.

Ратни војни инвалид коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато својство ратног војног инвалида има право на „Борачку споменицу”, под условима прописаним законом и подзаконским актом којим се уређује њена додела.

Да. Палом борцу „Борачка споменица” може бити додељена постхумно.

Услов је да чланови породице палог борца, по основу његове погибије или нестанка, остварују права у складу са законом.

У таквом случају споменица представља постхумно национално признање палом борцу.

Не. „Борачка споменица” је национално признање и не представља посебну месечну новчану накнаду.

Новчана и друга права бораца остварују се одвојено, ако су испуњени посебни услови прописани за свако од тих права.

Добијање Борачке споменице не значи да кориснику аутоматски припада борачки додатак или неко друго новчано право.

Ближе услове, начин додељивања, рангове и изглед „Борачке споменице”, као и начин вођења евиденције о додељеним споменицама, прописује Влада Републике Србије.

Ова правила Влада доноси на предлог министра надлежног за послове борачко-инвалидске заштите.

У случају смрти борца, војног инвалида, цивилног инвалида рата, корисника породичне инвалиднине или корисника месечног новчаног примања, право на накнаду погребних трошкова има лице које је извршило сахрану.

Право се признаје ако лице накнаду погребних трошкова не може да оствари по другом правном основу.

Накнада погребних трошкова исплаћује се у износу који је прописан за случај смрти корисника пензије по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

За поједине носиоце посебних ратних признања закон прописује веће износе накнаде.

Да.

Лицу које је сносило трошкове сахране носиоца „Партизанске споменице 1941”, борца шпанског националноослободилачког и револуционарног рата од 1936. до 1939. године или лица одликованог Орденом Карађорђеве звезде с мачевима припада накнада у висини 300% од законске основице.

За лице одликовано Орденом народног хероја накнада износи 500% од основице.

Ово право се признаје ако накнада не може бити остварена по другом основу прописаном законом.

Да.

У случају смрти војног инвалида, његови наследници имају право на једнократну помоћ у висини двоструког износа личне инвалиднине која је припадала умрлом војном инвалиду.

Износ помоћи не може бити мањи од месечног износа личне инвалиднине војног инвалида ИИИ групе који је важио у време смрти корисника.

У случају смрти корисника месечног новчаног примања, наследници могу остварити једнократну помоћ под условима и у износу прописаном законом.

О испуњености услова одлучује надлежни општински или градски орган на основу решења о признатом праву умрлог корисника и доказа о наследницима.

Лице које је сносило трошкове превоза војног инвалида који је умро ван места свог пребивалишта може имати право на накнаду трошкова превоза.

Право постоји ако је војни инвалид умро на путу ка здравственој установи, у здравственој установи или приликом повратка из здравствене установе.

Накнада се признаје за превоз на територији Републике Србије, на основу спецификације предузећа за погребне услуге.

Не.

Право на накнаду трошкова превоза умрлог војног инвалида нема лице које је исте трошкове већ остварило по другом правном основу.

Подносилац захтева треба да приложи доказе о насталим трошковима и податке потребне да надлежни орган провери да ли је накнада већ исплаћена по другом основу.

Борачки портал је специјализовани информативни портал посвећен борачко-инвалидској заштити.

На порталу се објављују информације о правима, законима, правилницима, потребној документацији, конкурсима, јавним позивима, погодностима, надлежним институцијама и другим темама значајним за борце, ратне војне инвалиде и породице палих бораца.

Информације на порталу имају информативни карактер и не замењују решење или званично тумачење надлежног органа.

Борислав је дигитални асистент Борачког портала, специјализован за питања из области борачко-инвалидске заштите.

Он помаже корисницима да лакше пронађу и разумеју информације о статусу борца, правима бораца, ратних војних инвалида, породица палих бораца, поступцима, документацији, законима, правилницима, конкурсима и надлежним институцијама.

Борислав одговара искључиво на питања из области борачко-инвалидске заштите, као што су:

• статус и категорија борца;

• борачки додатак;

• права ратних војних инвалида;

• права породица палих бораца;

• лична и породична инвалиднина;

• додаци и новчана примања;

• медицинско-техничка помагала;

• бањско-климатски опоравак;

• борачка легитимација и Борачка споменица;

• поступци, жалбе и потребна документација;

• конкурси и јавни позиви;

• локална права и погодности.

Не.

Борислав је специјализован искључиво за борачко-инвалидску заштиту. Ако питање није повезано са том облашћу, обавестиће корисника да постави питање о статусу и правима бораца, ратних војних инвалида, породица палих бораца или другој теми из борачко-инвалидске заштите.

Борислав користи изворе према следећем редоследу:

1. често постављена питања Борачког портала;

2. документа из базе знања Борачког портала;

3. званичне изворе Републике Србије и проверене интернет изворе, када одговор није пронађен у интерној бази.

Документи и званични прописи имају предност над општим резултатима интернет претраге.

Не, када се питање односи на борачко-инвалидску заштиту у Републици Србији.

Борислав не треба да користи законе, права, институције или тумачења других држава као основ за одговор о правима у Републици Србији.

Извор друге државе може бити коришћен само ако корисник изричито постави питање које се односи на ту државу.

Да.

Током истог активног разговора Борислав користи претходне поруке како би разумео кратка и повезана питања.

На пример, ако корисник најпре пита „Ко је РВИ?”, а затим „Која права има?” и „Која документација је потребна?”, Борислав треба да разуме да се наставак односи на ратног војног инвалида.

Не.

Нова посета или ново отварање разговора покреће нову сесију. Поруке из претходне посете не користе се као контекст новог разговора.

Контекст се задржава само током тренутно активне сесије.

Да. Иако Борислав користи документе, често постављена питања и проверене изворе, могуће је да одговор буде непотпун, погрешно схваћен или да се пропис у међувремену промени.

За доношење одлуке о праву меродавни су важећи прописи и решење надлежног органа.

Када је питање важно за подношење захтева, жалбу, рок или остваривање новчаног права, препоручује се провера код надлежне општинске или градске управе.

Не.

Одговор Борислава служи за информисање и лакше разумевање права, услова и поступака.

О признавању или одбијању конкретног права одлучује искључиво надлежни орган у законом прописаном поступку. Одговор дигиталног асистента не представља управно решење, правно мишљење надлежног органа нити гаранцију да ће право бити признато.

Ако Борислав не пронађе довољно поуздан одговор, можете:

• прецизније формулисати питање;

• навести на које право, поступак или категорију корисника се питање односи;

• проверити секције са законима, документима и често постављеним питањима;

• обратити се надлежној општинској или градској управи;

• контактирати Борачки портал или одговарајуће удружење ради додатних информација.

Ако приметите да је одговор нетачан, непотпун или заснован на застарелом пропису, можете се обратити Борачком порталу преко доступне странице за контакт.

У пријави је корисно навести:

• питање које сте поставили;

• одговор који сте добили;

• део одговора за који сматрате да није тачан;

• извор или документ који указује на исправну информацију.

Након провере, садржај базе знања или ФАQ одговор може бити исправљен.

Да.

Борислав може да објасни која се документа најчешће траже за остваривање одређеног права и чему сваки документ служи.

Тачан списак документације зависи од конкретног права, околности случаја и података које надлежни орган већ има у службеним евиденцијама.

Пре предаје захтева потребно је проверити коначан списак код надлежне општинске или градске управе.

Не.

Борислав може да објасни поступак, услове, потребну документацију и опште елементе захтева или жалбе, али не може у име корисника поднети захтев, потписати документ, изјавити жалбу или заступати корисника пред надлежним органом.

Корисник сам подноси документацију или то чини преко овлашћеног заступника.