‹

Јануар 2026

›

Пон

Уто

Сре

Чет

Пет

Суб

Нед

Дан сећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина Годишњица повлачења српске војске на острво Крф (Албанска голгота) – 5. април 1916. године Годишњица ослобођења логора Маутхаузен, Република Аустрија 5. мај 1945. Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима Годишњица Битке на Козари – 15. јул 1942. године Годишњица страдања цивила и војника у логору Велики Међер, Словачка Годишњица пробоја Солунског фронта – 15. септембар 1918. године Годишњица Битке на Кајмакчалану – 30. септембар 1916. године Годишњица Кумановске битке – 24. октобар 1912. године

Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма Устанци у Херцеговини - Невесињскa пушкa

Дан српског јединства, слободе и националне заставе – 1918. године Српско-руске комеморативне свечаности

Годишњица смрти војводе Петра Бојовића – 19. јануар 1945. године Годишњица смрти војводе Живојина Мишића – 20. јануар 1921. године Годишњица смрти генерала Павла Јуришића Штурма – 14. јануар 1922. године

Српско-словачке комеморативне свечаности

Међународни дан сећања на жртве Холокауста

📅 01.01.2026. 📍 Република Грчка, Острво Крф и Видо; Маузолеј на Виду, Морнарички крст, Плава гробница, споменик на Гувији, споменик Дринске дивизије и споменик Јанису Јанулису (Република Грчка)

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

📅 01.01.2026. 📍 1. Споменик југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године, Ебензе; 2. Споменик српским жртвама на месту некадашњег крематоријума, Гусен 1; 3. дворац Хартхајм (некадашњи центар за еутаназију), општина Алковен, Ли

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. Совјетске војне власти су 1947. године званично предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. Две године касније установљен је Државни музеј у Матхаузену, а исте године отпочето је са подизањем националних меморијала. Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену. На овом месту се за време Првог светског рата налазио аустроугарски заробљенички логор у коме је умрло 8.256 Срба.

📅 15.01.2026. 📍 Београд или локалне самоуправе у Републици Србији 🏷️ церемонија полагања венаца и комеморативни програм (присуство студената Војне академије и Криминалистичко полицијске академије)

Дан српског јединства, слободе и националне заставе је државни празник који се празнује 15. септембра у Републици Србији и Републици Српској од 2020. године. Празник је симболично установљен да се прославља на дан када се обележава Пробој Солунског фронта. Ванвременска симболика овог датума огледа се у чињеници да је реч о дану када је 1918. године дошло до коначног пробоја Солунског фронта и почетка процеса ослобађања земље, које је окончано 1. новембра 1918. године. За само четрдесет пет дана интензивних оружаних операција, Српска војска однела је више великих победа над бугарским, аустро-угарским и немачким трупама, ослободила читаву државну територију и непријатеља у потпуности војно поразила. Такође, важна је чињеница да током Првог светског рата ни једна пуковска ратна застава није пала у руке непријатељу. Циљ успостављања новог празника јесте пре свега оснаживање јединства између српског народа у Републици Србији и Републици Српској, али и јачање култа националне заставе.

📅 27.01.2026. 📍 Београд, Старо сајмиште, Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату 🏷️ церемонија полагања венаца, комеморативни програм и обраћање председника Републике (у случају његове спречености обраћа се председник Народне скупштине или председник Владе)

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 2005. године резолуцијом Генералне скупштине УН. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама. Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава, припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени крст” у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава. Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте – један од највећих злочина против човечности у историји.

Јануар 2026

Свечано откривање спомен бисте деда Ђорђа на Зејти...

Министар Селаковић и министарка Грујичић потписали...

Сећање на хероја Милана Јевтовића: Заједница ветер...

Чет-бот / Претрага